Превентивно корективни центар
Превентивно корективни центар који егзистира на Педагошком факултету у Бијељини помоћу најсавременије компјутерске дијагностике и професора који у њему раде омогућава правовремену и квалитетну терапију код деце која имају неки постурални деформитет или предиспозиције за настанак неког од постуралних деформитета.
Основни циљ овог центра је да кроз посебно програмиране физичке вежбе које су засноване на најновијим научним резултатима обезбеди нормално функционисање и развој локомоторног апарата код деце.
Постурални поремећаји код деце
Деца у 21. веку се суочавају са бројним деформитетима који се манифестују кроз проблематичан физички развој. Недостатак кретања и физичке активности довели су до неправилног држања тела код деце, што доводи до разних деформитета кичме, стопала, кукова и колена. Поласком у школу деца већину времена проводе у седећем положају, било да се ради о рачунару или гледању телевизије, што доводи до дисконтинуитета физичке активности.
Стопало је као и кичмени стуб филогенетски најмлађи дио локомоторног апарата који се још увијек није прилагоди новонасталим условима живота, и због тога се на тим сегментима у највећем проценту јављају постурални поремећају и телесни деформитети различитог степена (Gojković, Milinković, 2016).
Међу најчешће деформитете код деце млађег школског узраста убрајамо равна стопала, лордозу, кифозу и сколиозу. На постуралне поремећаје деце школског узраста утиче и неправилно седење у дужем временском периоду, неправилно ношење школских торби, итд. Ти поремећаји доводе до дисбаланса, мишићи нису довољно јаки за одржавање правилних односа између појединих сегмената тела што доводи до поремећаја на кичменом стубу, грудном кошу, екстремитетима и стопалу (Jakšić, Medojević, 2007).
Један од најзаступљенијих поремећаја постуралног статуса је деформитет стопала – равно стопало. Према наведеном истраживању деформитет равних стопала је више изражен код дечака у односу на девојчице, док је деформитет удубљених груди такође чешћи код дечака (Đokić, Stojanović, 2010). Код девојчица предшколског узраста кифотично лоше држање преовладава, док је код дечака лордотично лоше држање чешће (Jorgić et al., 2015).
Истраживањем је утврђено да постоје значајне разлике у развијености грудног коша, држању рамена и држању лопатица. У сва три наведена сегмента девојчице имају бољи статус у односу на дечаке (Terzija, 2015). Када се говори о статусу кичменог стуба, уочена је значајна разлика између статуса лопатице и торакалног сегмента кичменог стуба који указује на кифотично лоше држање (Protić Gava et al., 2010).
Познато је да се у последњој деценији проценат поремећаја кичме код деце повећао, што је забрињавајући податак када се ради о здравственој заштити (Ortega et al., 2014). Потребно је учешће образовних и здравствених професионалаца, у сврху побољшања лоших навика држања, што у догледно време може оставити неповратне посљедице (Bueno et al., 2013). Редовна контрола постуралног статуса кичме, која се спроводи једном годишње, довољна је да се утврди евентуално постојање деформитета у почетном стадијуму.