Млађи школски узраст

Узрасне карактеристике деце млађег школског узраста

Физички раст у висину у току овог периода доста је убрзан и износи просечно око 5 цм годишње, док се телесна маса (тежина) годишње увећава за око 3 килограма. Коштани систем је у фази раста и очвршћавања, кости су још увек релативно мекане и хрскавичаве, што значи и подложне спољашњим утицајима. Интензивније окоштавање почиње после девете године, али не и равномерно свих делова тела – периферни делови окоштавају нешто брже, посебно екстремитети – руке и ноге. Кичмени стуб је врло покретљив због релативно меког везивног ткива, па је због тога подложан деформацијама. Тек на крају овог периода устаљују се и формирају нормалне физиолошке кривине – вратна и слабинска које су истурене напред, леђна и крсна истурене назад, за разлику од стања у првој години живота када је кичмени стуб био потпуно раван. Иначе, окоштавање кичменог стуба траје чак до краја периода младалаштва, што треба имати увиду у праћењу телесног развоја деце и посебно вођења бриге око правилног држања тела и посебно правилног формирања кичменог стуба.

Током овог узрасног периода запажају се велике промене у изгледу и форми грудног коша. Првих година живота грудни кош је у горњем делу релативно узак, а у доњем знатно проширен, што оставља утисак слике купе чија је база окренута надоле. Пред крај овог периода, што значи од 11. до 12. године живота, грудни кош такође има изглед купе, али је њена база сада окренута нагоре. Ова чињеница упућује на закључак да је захваљујући израженијим физичким активностима деце, како у слободној форми, тако и организованом вежбању дошло до увећања и ширења грудног коша. За коштани систем деце овог узраста могло би се рећи да је још увек у фази развоја, да процеси окоштавања и даље трају, да је релативно мекан и пластичан и због тога осетљив на спољашње утицаје, како оне негативне, тако и позитивне.

Мишићна маса током овог узрасног периода знатно се увећава, посебно маса већих мишићних група (доњих екстремитета и трупа), док су мањи мишићи и мање мишићне групе у извесном заостајању у односу на претходне. Мишићи нису још увек чврсто припојени за кости, због чега би у раду требало избегавати већа локална оптерећења, посебно вежбања максималног интензитета и вежбања у режиму статичких оптерећења.

Већ пред крај млађег школског узраста општа моторика се развија и усавршава. Мишићна маса срца се увећава, као и укупни срчани волумен. Фреквенца срчаних откуцаја на почетку овог периода доста је висока и износи око 90 откуцаја за дечаке, а 93 за девојчице. Број срчаних откуцаја током наредних година се смањује, тако да пред крај овог узрасног периода износи 80–85 откуцаја у минуту (код одраслих је око 68/72).

Дисање деце млађег школског узраста још увек је плитко, површно и убрзано. У стању мировања деца учине приближно 22–23 удаха, односно издаха у минуту, што је знатно убрзаније него у одраслих, који имају 15–16 удаха–издаха у минуту. Ово убрзано дисање код деце објашњава се неразвијеном и релативно слабом мускулатуром која највише учествује у самом процесу дисања. Витални капацитет плућа у овом узрасту релативно је мали, тако да у седмогодишњака – дечака износи 1250 см3, док је у девојчица нешто нижи и износи око 1100 см3, да би се на крају овог узрасног периода у једанаестогодишњака капацитет увећао и износи за дечаке 2250 см3, а за девојчице 2100 см3. Треба напоменути да се при већим физичким напорима фреквенца дисања увећава чак за 100% (Милановић, Стаматовић, 2004).