Предшколски узраст

Узрасне карактеристике предшколског узраста

Предшколски узраст обухвата период од 3. до 7. године и у пракси се дели на млађи узраст од 3. до 4. године, средњи од 4. до 5. године и старији од 5. до 6. године, односно до поласка детета у школу. На овом нивоу узрасног развоја деце запажа се убрзан раст, али не и равномеран раст појединих делова и регија тела. Раст екстремитета, посебно доњих, знатно је бржи од развоја трупа, док раст главе заостаје у односу на обе поменуте регије, значи раст организма у целини још увек није хармоничан. Годишњи раст деце у висину у овом периоду износи од 6 до 8 цм, док у тежини добијају око 2 кг годишње (Milanović, Stamatović, 2004).

Период по рођењу представља најважнији период дечјег развоја, али и генерално развоја човека. То је период раног детињства, а почиње рођењем и траје све до осме године (Malina, Bouchard, Bar-Or, 2004).

Висина тела је устаљенија вредност од тежине тела, јер се правилније повећава и расте чак и онда када телесна тежина стагнира. Раст скелета, посебно дугих костију екстремитета, основа је повећању телесне висине.

Маса тела састоји се од низа компоненти: тежине скелета, мускулатуре, унутрашњих органа и коже. Релативна величина сваког од њих изражена у процентима мења се са узрастом. Током живота највеће промене својствене су мускулатури, а посебно масном ткиву. Највећи прираштај телесне масе остварује се током прве године живота. Крајем овог периода телесна маса се утростручи у односу на тежину тела детета при рођењу. После прве године напредовање у телесној маси је спорије тако да крајем друге године живота дете учетворостручи тежину. Од треће године пораст телесне тежине износи од 1,5 до 2,6 килограма годишње. У периоду између шесте и седме године живота прираштај износи од 2,2 до 2,5 килограма. Са навршених шест година живота дете треба да буде приближно шест пута теже него кад је рођено. Просечна тежина седмогодишњака треба да буде од 21,6 до 27,9 килограма, а девојчица од 21,5 до 27,5 (Ivanić, 1996).

Антропометријске карактеристике људи и деце се повећавају растом и развојем организма. Дечаци и девојчице се разликују по висини у узрасту од 3.5, 5 и 6.5 година, када су дечаци незнатно виши (Bala, Đorđić, Popović, Sabo, 2006).

Позитивно дејство физичке активности на човеково здравље потврђено је у многим студијама (Harris, Kuramoto, Schylzer, & Retallack, 2009; Warburton, Nicol, & Bredin, 2006), а неактивност је, с прекомерним и неправилним уносом хране, добар предуслов за настанак гојазности, нарушавање нормалног постуралног статуса и поремећаја у функционисању локомоторног апарата, кардиоваскуларног и респираторног система. Овоме у прилог иде чињеница да је физичка неактивност идентификована као четврти водећи фактор ризика смртности на глобалном нивоу (World Health Organization, 2010).